Island traži oslonac u EU usred arktičkog rivalstva i trgovinskih...

Pristalice članstva ukazuju na prednosti u oblasti ekonomije i bezbjednosti, dok protivnici upozoravaju na ribarstvo i gubitak kontrole nad vodama

Island bi trebalo da uđe u Evropsku uniju kako bi ojačao ekonomiju, suprotstavio se većim trgovinskim partnerima i izdržao rivalstvo na Arktiku, rekao je ostrvski ministar finansija za Rojters, uoči javnog glasanja o tome da li ponovo pokrenuti pregovore sa Briselom.

Island, članica NATO-a bez stalne vojske, smještena na jednoj od strateški najvažnijih tačaka uskog prolaza u Sjevernom Atlantiku, glasaće 29. avgusta o tome da li da obnovi pregovore o članstvu u EU.

Glasanje nije referendum o samom članstvu, a svaki eventualni sporazum morao bi biti potvrđen na drugom referendumu. Rejkjavik je napustio prethodne pregovore 2013. godine, kada je na vlast došla euroskeptična vlada.

„Mislim da bi članstvo dobro služilo i našim ekonomskim i našim bezbjednosnim interesima“, rekao je za Rojters ministar finansija Dadi Mar Kristoferson, čija stranka preporučuje glas „za“.

„Osnovne vrijednosti male otvorene ekonomije uvijek će biti slobodna trgovina i poredak zasnovan na pravilima, jer nemamo kapacitet da svoje interese branimo silom.“

Kristoferson je rekao da bilateralni odbrambeni sporazum sa SAD iz 1951. godine i članstvo u NATO-u ostaju temelj bezbjednosti Islanda.

Međutim, naveo je da su Trampove prijetnje da će preuzeti Grenland donekle promijenile računicu.

Taj spor izazvao je jedan od najoštrijih transatlantskih sukoba posljednjih godina, a EU je zaprijetila Vašingtonu širokim ekonomskim protivmjerama.

SAD vjeruju da se njihova sfera uticaja proteže dalje od Islanda i Grenlanda, rekao je on. „I to se neće promijeniti.“

Za Island, koji se nalazi između Grenlanda i Evrope, na jednom od najnadgledanijih okeanskih područja Atlantika, ta epizoda je naglasila njegov strateški značaj.

„Mi smo nepotopivi nosač aviona i ostaćemo nepotopivi nosač aviona“, rekao je.

Gilfi Zoega, profesor ekonomije na Univerzitetu Islanda, rekao je da su promjene koje su se možda mogle odvijati tokom jedne decenije pod Trampovom administracijom sabijene u 18 mjeseci.

„Evropa je prepuštena sama sebi. A onda moramo da odlučimo da li ćemo biti američka vojna baza važna za odbranu američke teritorije ili dio Evrope. I to je veliko pitanje“, rekao je.

Sa svega 400.000 stanovnika, Island bi bio najmanja zemlja u bloku od 450 miliona ljudi. Za EU, njegov strateški položaj i bogata ribolovna područja čine ga privlačnim kandidatom, iako je Brisel oprezan da ne ostavi utisak da vodi kampanju uoči glasanja.

Island je najskuplja zemlja na