Hoće li se periodni sistem elemenata ikada dovršiti

Periodni sistem je praktično mapa hemijskih elemenata, sa mnogo kvadrata ispunjenih njihovim skraćenicama, poznatim i kao hemijski simboli

Periodni sistem elemenata je poslednji put dobio nove članove pre jedne decenije.

Međunarodno telo zaduženo za sistem uradilo je nešto što na šta se usudilo da uradi pre toga samo jednom: imenovala je jednog od njih po živom fizičaru.

Jurij Oganesijan je predvodio rusko-američku istraživačku grupu koja je 2002. godine otkrila element broj 118 (oganeson).

Element je toliko radioaktivan da je napravljeno samo nekoliko atoma.

Zašto nisu dodati novi elementi tokom deset godina u međuvremenu?

Da li periodni sistem elemenata ikada može da se smatra dovršenim?

Periodni sistem je praktično mapa hemijskih elemenata, sa mnogo kvadrata ispunjenih njihovim skraćenicama, poznatim i kao hemijski simboli.

Element je čista supstanca napravljena od samo jedne vrste atoma.

Atomi su osnovni sastavni elementi materije i imaju jezgro, koje obično sadrži pozitivno naelektrisane protone i nenaelektrisane neutrone, okružene negativno naelektrisanim elektronima.

Elementi periodnog sistema zajedno čine sve što znamo o Univerzumu, u šta spadamo i mi sami.

Još početkom 1800-tih, mnogi elementi su već bili otkriveni, ali nisu bili organizovani ni na kakav sistematski način.

Veliki broj pionira periodnog sistema želelo je to da promeni.

On je poređao elemente po atomskoj težini (mera koliko je jedan atom težak) i video da svaki osmi član ima slična svojstva.

Na primer, litijum, natrijum i kalijum su osam mesta udaljeni jedni od drugih i slično reaguju sa vodom.

Dmitrij Mendeljejev, ruski hemičar naširoko se smatra ocem periodnog sistema.

Uzeo je ideju svojstava koja se ponavljaju i formulisao ih u ono što je poznato kao periodični zakon.

Napravio je okvir za savremeni periodni sistem 1869. godine, sa elementima poređanim po atomskoj težini.

Za razliku od Njulendsove verzije, ostavljeni su prazni prostori za nedostajuće elemente.

Njegov rad uzeo je maha kad su se predviđeni elementi kasnije otkrili.

Danas su elementi u periodom sistemu definisani i organizovani po atomskom broju - broju protona u jezgru.

Elementi u istoj koloni imaju slična hemijska svojstva, poput reakcije sa drugim supstancama.

Oni često slede obrazac i po drugim fizičkim svojstvima kao što je tačka topljenja, što pomaže naučnicima da predvide kako će se oni ponašati.

Inženjeri, na primer, mogu da koriste periodni sistem da bi im olakšalo izbor materijala dok grade mostove i avione.

Kad naučnik veruje da je identifikovao neki novi element, svetsko telo zad