Tri razloga zbog kojih nas vanzemaljci verovatno ne posećuju, prema naučnicima

Nedavno objavljivanje stotina ranije poverljivih slučajeva neidentifikovanih anomalnih pojava (UAP) od strane američke vlade, koji obuhvataju period od 1940-ih do danas, kao i novi film Stivena Spilberga Disclosure Day o vanzemaljskom životu, dodatno su podstakli ideju da vanzemaljci posećuju Zemlju.

Istraživanja javnog mnjenja u Australiji, SAD i drugim zemljama pokazuju da oko trećina ljudi veruje da su vanzemaljci već među nama, piše Sciencealert.

Međutim, iako ono što znamo o svemiru sugeriše da vanzemaljski život možda postoji, postoje tri snažna razloga zbog kojih nas oni verovatno ne posećuju.

Za početak, svemir je toliko velik da prevazilazi našu maštu.

Proksima Kentauri, najbliža zvezda našem Suncu, udaljena je oko 40 biliona kilometara, odnosno 268.000 puta dalje nego što je Sunce udaljeno od Zemlje. Astronomi tu udaljenost izražavaju kao 4,3 svetlosne godine.

Svetlosna godina predstavlja rastojanje koje svetlost pređe za godinu dana krećući se brzinom od 300.000 kilometara u sekundi.

Sa današnjom tehnologijom možemo da putujemo svemirom samo malim delom brzine svetlosti. Čak i naša najbrža letelica, NASA-ina sonda Parker Solar Probe, dostiže maksimalnu brzinu od oko 191 kilometar u sekundi - svega 0,064 odsto brzine svetlosti.

Tom brzinom bilo bi potrebno oko 6.650 godina da stigne do Proksime Kentauri, i to samo u našem neposrednom zvezdanom susedstvu. Zbog toga bi međuzvezdana putovanja u okviru jednog životnog veka zahtevala mnogo veće brzine.

Pretpostavimo ipak da posedujemo tehnologiju za putovanje blizu brzine svetlosti. Tada se pojavljuje prvi problem.

Albert Ajnštajn je pokazao da je vreme relativno - ono ne protiče istom brzinom svuda u svemiru. Što se svemirski brod brže udaljava od Zemlje, vreme za njegove putnike protiče sporije. Ovaj fenomen naziva se dilatacija vremena.

Na primer, kada se NASA-in astronaut Skot Keli vratio na Zemlju nakon godinu dana provedenih na Međunarodnoj svemirskoj stanici, bio je nekoliko milisekundi mlađi od svog identičnog blizanca. Razlog je što vreme sporije prolazi za objekte u kretanju, a stanica se kreće brzinom od oko 28.150 kilometara na čas.

Za braću Keli ta razlika bila je zanemarljiva. Međutim, za eventualne vanzemaljce koji bi dolazili na Zemlju iz udaljenih zvezdanih sistema pri mnogo većim brzinama, efekat bi bio znatno izraženiji.

Po povratku kući zatekli bi planetu mnogo stariju od one koju su napustili - možda čak za čitav vek ili više. Bili bi svojevrsni prognanici u vremenu.

Drugi problem predstavljaju ogromne energetske potrebe međuzvezdanih putovanja.

Masa svemirskog bro