Milivojević: Na žalost ovdašnje vlasti, mediji kojima se veruje su uglavnom profesionalni i kritički

Publika u Srbiji ne veruje oficijalnim medijima i sve veći procenat njih istinu pokušava da pronađe na internetu, što je odlika svih zemalja koje klize u autokratiju, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević koja je učestvovala u izradi istraživanja Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva. Ovo istraživanje je, kako kaže, pokazalo da postoje tri grupe medija - jedne kojima se veruje, i to su, uglavnom profesionalni i kritički mediji United grupe, druge koju čine mediji u kojima preteže nepoverenje i tabloidi kojima se najmanje vjeruje.

Televizija i portal N1 su mediji u Srbiji, čije vesti su, pored javnog servisa RTS, najviše čitali na nedeljnom nivou u 2026. ispitanici istraživanja koje je za Rojtersov institut za proučavanje novinarstva uradila penzionisana profesorka javnog mnjenja i medijskih studija Univerziteta u Beogradu Snježana Milivojević. N1 je i medij u koji građani imaju najviše poverenja. Portal N1 je prvi izbor, kada je u pitanju inforsmisanje.

Ukupno poverenje u medije u Srbiji za samo godinu dana palo je za pet procentnih poena na 22 odsto, što je globalni trend, kaže Milivojević, ali ističe da je u Srbiji to izraženo.

Osim nepoverenja u oficijalne medije, profesorka FPN-a u penziji navodi da je u Srbiji prisutan i trend selidbe publike u onlajn svet.

“To govori da imamo pravilnost koja ukazuje da se publika u zemljama koje se autokratizuju, ili gde demokratija opada, zbog porasta nepoverenja u sve institucije, pa i medije, uglavnom seli na društvene mreže, traži informacije na internetu, bežeći od medija kojima ne veruje. U demokratijama ljudi i dalje više veruju tradicionalnim medijima i mnogo se sporije sele na mreže”, kaže ona.

Upozorava da do bega u onlajn sferu dolazi uprkos tome što više od 60 odsto publike sumnja u istinitost i sadržaja na internetu.

“Ova razmena se dešava jer, oni (publika) u stvari idu u onlajn sferu zato što misle da na internetu ima više slobode, a ne zato što misle da su informacije kvalitetnije ili nužno istinitije. Dakle, publika kaže: 'Da, mi bismo verovali medijima, ali imamo sumnje u političke pritiske kojima su izloženi, imamo sumnje u istinitost i tradicionalnih i online medija. Ovde, nažalost, kao i u svim zemljama koje klize u autokratiju, publika decidno kaže: 'Ne veruje se institucijama, ne veruje se medijima, oficijalnim medijima'. Polarizacija je velika i publika u bespućima interneta pokušava da nađe istinu", objašnjava sagovornica N1.

Istraživanje Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva pokazuje da publika najviše poverenja ima u N1, Nov