Pajtić: "Mrdićevi zakoni" mnogo koštali Srbiju u međunarodnoj zajednici, napravili su institucionalni haos

Profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i nekadašnji predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić ocenio je u N1 Studio live da je donošenje "Mrdićevih zakona" mnogo koštalo Srbiju u međunarodnoj zajednici, kao i da su time stvorili institucionalni haos, umanjili samostalnost tužilaštva i otvorili prostor za politički uticaj na pravosuđe.

Kako je naveo, donošenje takozvanih "Mrdićevih zakona" stvorilo je "institucionalni haos u Srbiji".

"Bilo je očigledno da je ideja da se uticaj tužilaštva smanji, poveća uticaj izvršne vlasti, a samostalnost tužilaštva praktično baci pod tepih. I ne radi se samo o političkoj, nego i o pravničkoj sramoti. Donošenje Mrdećevih zakona mnogo je koštalo Srbiju u međunarodnoj zajednici i još jednom se pokazalo da Srbija ne poštuje neke pravne uzuse, sopstveni Ustav i da režim sve čini da zaustavi neke istrage. Donošeni su zakoni da bi se zaustavljale istrage, odnosno da bi se ljudi koji rade svoj posao u tužilaštvima sprečili da rade i da pokrenu neke postupke protiv ministara, odnosno protiv ljudi iz režima", navodi Pajtić.

Sada se, kaže, vraćamo na stara rešenja i predstavnici skupštinske većine govore o tome kako je to pozitivno.

Kada je reč o preporukama Venecijanske komisije, navodi, i dalje je problem ko će biti upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) i dodaje da imamo nekoliko problematičnih rešenja.

"Problematično je i učešće Ministarstva pravde, odnosno izvršne vlasti, u međunarodnoj saradnji tužilaštava. Dakle, ne govorimo o kongresima i seminarima, govorimo o osetljivim predmetima gde su i ministri ti koji su predmet istraživanja. I tu je bilo još gore rešenje predloženo Mrdićevim zakonima, da se traži saglasnost Ministarstva pravde za saradnju, što je apsurdno. Sada se ostalo na obaveštenju, ali opet izvršna vlast mora da zna šta se dešava", objašnjava.

Kada je reč o upućivanju tužilaca u TOK, kaže, imamo "Mrdićeve zakone 2.0" gde rukovodilac tog tužilaštva nema nikakvu ulogu u procesu upućivanja u to tužilaštvo, nego neko sa strane upućuje tužioce, za koje ne znamo da li su uopšte kompetentni.

Postoji problem, dodaje, i sa statusom vršioca dužnosti, naročito kada je upitanju funkcija Vrhovnog javnog tužioca.

Ocenjuje da je ostavljeno dovoljno prostora za političku kontrolu tužilaštva.

"Srpska napredna stranka pokušava da se u međunarodnoj zajednici pokaže kao: Ipak nismo tako loši momci, ipak želimo Evropu, želimo taj novac i da sarađujemo sa vama. Jer će, neminovno, uslediti to da kod izbornih zakona, ništa neće želeti da menjaju", dodaje.