"Priča o igračkama 5" je najtraumatičniji film godine - za...

Svako ko ima dijete školskog uzrasta biće toliko potresen da kukanjem može da nadjača melanholičnu pjesmu Tejlor Svift u odjavnoj špici

Piksarov novi crtani film, „Priča o igračkama 5“, trebalo bi da ima posebnu oznaku upozorenja: Nije pogodno za roditelje.

Svako ko ima dete školskog uzrasta biće toliko potresen da kukanjem može da nadjača melanholičnu pesmu Tejlor Svift u odjavnoj špici.

Radnja najnovijeg dela franšize „Priča o igračkama“ vrti se oko osmogodišnje Boni (glas joj pozajmljuje Skarlet Spirs).

Ona uživa u igri sa Džesi (Džoan Kjuzak), Bazom Lajtjirom (Tim Alen) i njenim igračkama, ali je previše stidljiva i nespretna da bi imala prijatelje od krvi i mesa.

Roditelji joj kupuju tablet pod nazivom Lilipad (Greta Li) da bi mogla da igra onlajn igrice sa devojčicama sa njenog časa plesa.

Ovo je uznemirujuće za igračke, koje se plaše da ih je digitalna tehnologija učinila zastarelim, ali je još stresnije za Bonine roditelje, koji se boje da je izlažu riziku od zlostavljanja na mreži.

Odlično vremenski pogođena premijera, jer je premijer Velike Britanije Kir Starmer, objavio da će društvene mreže biti zabranjene za mlađe od 16 godina od sledećeg januara.

London tako sledi primer Australije, koja je prošle godine postala prva zemlja sa tom zabranom.

Piksarovi crtani filmovi, čije pisanje i produkcija traju po nekoliko godina, obično nisu toliko aktuelni.

Ako imate decu, kao ja, onda možda osetite da vas u crtanom direktno prozivaju.

„Priča o igračkama 5“ je najtraumatičniji horor film godine - za roditelje, u svakom slučaju.

Agonije deteta i odrasle osobe koja brine o njemu su omiljena tema čuvenog studija.

Bilo da prikazuju oca koji brine zbog prvog dana škole sina u filmu „Potraga za Nemom“ ili devojčicu koja je preplavljena selidbom u novi grad u „U mojoj glavi“, mnogi od najboljih Piksarovih filmova deluju precizno projektovano da bi roditelji osećali krivicu.

Zato imaju moć da vas udare „ošamare" na način na koji konkurenti ne mogu ni da im se približe.

Ono što je drugačije kod „Priče o igračkama 5“ jeste to što ima obične ljude kao glavne likove.

Većina Piksarovih filmova koristi magična bića kao zamenu za uznemirene roditelje.

Ili ublažavaju emocionalni udarac tako što imaju roditelje koji su takođe ribe („Potraga za Nemom“) ili superheroji („Neviđeni“).

U serijalu „Priča o igračkama“, deca su sporedni likovi koji bezbrižno nastavljaju sa životom, dok igračke imaju egzistencijalne krize jer se više ne igraju sa njima.

Uzgred, toga ima dosta i u „Priči o igračkama 5“ - verovatno je vreme da Džesi prestane da kuka.

Ov