Ne sva jaja u istoj korpi i svakom svoje odelo: Da li je zlato i dalje sigurna luka

Zlato je uvek važilo za sigurnu luku u kriznim, inflatornim vremenima. Međutim, čuju se mišljenja struke u oblasti investicionog upravljanja da to trenutno "nije baš situacija". Koliko je takav stav rezultat posledica rata na Bliskom istoku i kakve veze sa investicijama imaju krojači odela i čuvena izreka: "Ne držati sva jaja u istoj korpi"?

“Rizici novog doba i održivost - let u nepoznato” naziv je ovogodišnje, sedme po redu, konferencije platforme Be Risk Protected održane u Beogradu, gde je blizu 30 govornika diskutovalo i o tome da li svetska privreda hoda po tankom ledu i kako da upravljamo rizicima koji se sa globalnog nivoa prenose i na domaće poslovanje.

Na jednom od panela "provuklo" se i mišljenje da zlato trenutno "nije baš sigurna luka".

Nikola Stakić, univerzitetski profesor i portfolio menadžer u fondu Eclectica Capital za portal N1 navodi da ne može kategorično da se kaže da zlato više nije sigurna luka, ali da ono što se dešava u poslednjih godinu, dve - ne odražava tu sigurnost.

"Moramo da se vratimo nekoliko koraka unazad da vidimo kolika ja bila cena zlata - ona ne odgovara nečemu što je sigurna luka. Faktori kao što su rat na Bliskom istoku naterali su najveće centralne banke i investitore da, zbog nedostatka prihoda od naftnog izvoza - prodaju zlatne rezerve. Tu, pre svega, mislim na zemlje Bliskog istoka. Istovremeno, veliki broj investitora-fizičkih lica, to je pratio i sada imamo 'hlađenje' nakon rasta", pojašnjava Stakić.

Ako posmatramo neki duži horizont, od 20, 30 godina i više, onda zlato svakako odražava sigurnu luku i daje nešto što ne daju drugi oblici aktive, a to je - čuva kupovnu moć ili paritet, ističe naš sagovornik.

"Šta to znači? Nekada ste za jednu uncu zlata mogli da kupite toliko i toliko kvadrata u SAD ili kuću, na primer. Vi danas za istu količinu zlata možete da kupite istu tu kuću kojoj je u međuvremenu skakala cena. E, to je taj paritet, koji je očuvan", pojašnjava.

Daleko od toga da je zlato izgubilo taj epitet sigurne luke za investitore, ali ovih poslednjih godinu, godinu i po dana, a naročito otkada je počeo rat u Ukrajini su, prema rečima Stakića - "distorzovali svojstva zlata zato što su veliki držaoci zlata morali da ga prodaju na finansijskom tržištu kako bi došli do nekih izvora prihoda". Tako da sada svedočimo, kaže - obaranju cena.

"Druga stvar - moramo da gledamo tržište obveznica - ako vam nešto što se kategoriše kao nerizična ili niskorizična aktiva daje četiri, pet odsto prinosa u dolarima, kao što su državne obveznice SAD, vi onda imate manji podsticaj da kupujete zlato i jedan deo svo